Sezona lova u Španiji završava 1. februara.
Na kraju sezone, hiljade lovnih pasa gube svoju upotrebu i time i svoj razlog postojanja svake godine.
To su pretežno galgosi (hrtovi) ali i druge vrste lovačkih pasa, koji se koriste uglavnom za samo jednu sezonu, prije nego što su na najbrutalniji način odbačeni, što jeftinije moguće.
Iz toga se razvila strašna navika, visoko su obješeni, najčešće o drveće. „Najbolji“ pas se nalazi najviše, ostali ispod. Psi koji su se pokazali kao manje uspješni lovci često su „plesali“ uz ruganje.
Tako u panici, životinje plešu satima (do 2 dana) sa jedne zadnje noge na drugu dok ne izgube snagu u nogama i uguše se. Okrutna i duga muka, puna straha i bola.
Ova procedura se naziva „igranje klavira“ od strane lovaca, a ove lojalne i inteligentne životinje su ponižene do smrti. Većina pronađenih pasa su polumršavi, povrijeđeni i u kritičnoj potrebi za medicinskom pomoći.
Treba spomenuti i naviku slamanja nogu galgosa prije nego što ih se pušta.
Na ovaj način više ne mogu da love i da se vrate kući svojim vlasnicima. Svake godine se uzgajaju i prinuđuju na život u malim kavezima uz nebrigu i glad.
Treniraju se da trče što brže tako što su vezani za automobile u pokretu.
I onda se brutalni, bolni masakr ponovi. Svake godine.
Lovci koriste najbarbarskije metode da se „riješe“ nevinih pasa koji im više nisu potrebni.
190,000 španskih lovaca koji praktikuju ovu okrutnost svake godine smatraju pse kao stavke za bacanje.
Iz ovog ugla, oni nekontrolisano i pretjerano uzgajaju pse. Ovoj nebrizi slijedi masovno ubijanje i napuštanje galgosa.
Galgosi koji se pokažu kao najbolji lovni psi ostaju živi da služe kao „reproduktivne mašine“ za novu generaciju u sljedećoj sezoni. Neki španski aktivisti za prava životinja ovih dana obilaze ruralna područja, prolaze kroz šume i drveće, ali kada pronađu nešto, gotovo uvijek su prekasno i ne mogu više ništa učiniti.
Španija je pakao na Zemlji za one koji nemaju glas, čije su muke ponižene u vriskovima arena, čija tijela leže u smrdljivim perrerasima (španski azili) i koji su obješeni visoko na brezama.
Zlostavljanje životinja je redovna stvar u Španiji, nema granica zlobe, ali šta očekivati od zemlje koja tretira borilačke tore i borilački spektakl kao kulturu, legalizujući zlostavljanje bikova, gde je nedeljni izlet arhikatoličkih Španaca u borilačku arenu nakon crkve sastavni dio. Čak i malu djecu se uči da mučenje životinja predstavlja smislenu i legitimnu zabavu. Obrazovanje u okrutnosti od detinjstva.
Korupcija i nepotizam vladaju, kontrole su rijetke, pravosuđe radi sporo, i učestalo su otkriveni neodrživi uslovi u centrima za prijem životinja (Perreras).
Situacija sa lovnim psima je posebno dramatična, oni pate kao nijedna druga životinja u Španiji. Španija je sada jedina zemlja u Evropskoj uniji gde je lov sa galgosima još uvek dozvoljen. Galgosi se guše u bunarima, bacaju u rijeke, žive paljeni ili preliveni kiselinom. Neki imaju slomljene noge i onda ih ostavljaju u šumi kako ne bi mogli da se vrate kući.
Mnogi psi nisu čipovani. Čak i ako jesu, galgueri (njihovi vlasnici) izvlače mikročipove prije nego što „odlože“ svoje pse. Mnogi spasioci često ne prijavljuju takva dešavanja zbog straha od osvete.
Lov je popularan sport, a dobijanje dozvole za ubijanje je lako. Sve što se kreće se uništava, zamke su takođe popularne, „pravi“ španski čovek provodi svoje slobodno vreme na ovaj način.
Pre više vekova galgosi su bili simbol bogatstva i prosperiteta.
Danas su simbol zlostavljanja i mnogim Špancima je sramota što se nešto ovako dešava i toleriše u njihovoj zemlji.
Postoji način da pomognemo.
U Hrvatskoj se nalazi udruženje za zaštitu baš ovakvih hrtova: https://m.facebook.com/udomljavanjehrtova?eav=AfZudbYxpokkIz3B7QhMBZhcdxAG4m1DFwNcVY_4CQKYzMNPKZSDCkZfEAbbed5dyqY&refid=52&__tn__=%2As-R&paipv=0
I ove godine, tačnije 04.02.2023. određen broj ovih pasa dolazi u Italiju i biće spremni za udomljavanje. Ukoliko želite da pomognete ovim napaćenim psima, kontaktirajte ovo udruženje.
