Ovog Međunarodnog dana pasa, zajedno otvorimo oči prema zabrinjavajućim pitanjima neetičkog uzgoja pasa, što ovim nedužnim životinjama nanosi nezamislive patnje.
Iako Republika Srpska ima obimne zakone i propise koji se odnose na različite aspekte društva, zanimljivo je primijetiti da trenutno ne postoji specifičan član ili odredba u zakonu koji se direktno odnosi na pitanje neetičkog ili ilegalnog uzgajivanja pasa, poznatog i kao „štancanje“.
Dok se mnoge teme pokrivaju postojećim zakonima, očigledna praznina u vezi s ovim pitanjem može podstaći razmišljanje o potrebi za pažljivijim razmatranjem i ažuriranjem zakonodavstva kako bi se adekvatno regulisale ove prakse koje štete dobrobiti naših četvoronožnih prijatelja.
Surovost u procesu parenja:
Kako bi stekli više novca, neetički uzgajivači čine život paklom za ove pse. Ženke se prisiljavaju da se pare više od dva puta godišnje, što je silovanje. Drže se u nehigijenskim uslovima, štenci se odvajaju od majki dok su još novorođenčad, prodaju se veoma mladi. Majke ne mogu da hrane svoje štence. Ne čisti se nakon porođaja. Viđeni su kako se drže u krvavim i prljavim uslovima nakon porođaja, čak i nakon nekoliko dana.
Statistike pokazuju da mnogi čistokrvni psi pate od genetskih poremećaja usljed generacija parenja uže familije. Oko 10-20% svih pasa ima genetski poremećaj, često povezan sa njihovom rasom.
Neodgovoran uzgoj doprinosi prenaseljenosti skloništa. Kada ljudi kupuju od neetičkih uzgajivača, psi iz skloništa ostaju bez potencijalnih domova. Oko 1,5 miliona životinja iz skloništa biva uspavano svake godine zbog pretrpanosti i nedostatka odgovarajućih domova.
Procjenjivanje broja ovih surovih uzgojnih centara izazovno je, ali obim problema postaje očigledan jednostavnim pregledom društvenih medija i web sajtova. Unutar mnogih grupa za oglašavanje, može se primijetiti mnogo svakodnevnih objava sa slikama čistokrvnih štenaca, što pruža uvid u razmjere problema.
Kako možemo pomoći?
Prvo i najvažnije, usvojite, ne kupujte, svog narednog ljubimca.
Naravno, budući da lokalni autoriteti s toliko strasti brinu o dobrobiti životinja, kontaktiranje policije sigurno će biti ključno u rješavanju ovog problema. Sigurni smo da će njihova neumorna posvećenost biti od neprocjenjive pomoći u zaustavljanju ovih praksi.
Ipak, možda bismo takođe mogli da uzmemo u obzir dragocjeni doprinos lokalnih udruženja za zaštitu životinja, koja su, iz nekog razloga, više zainteresovana za stvarnu dobrobit pasa.
(Napomena: Ovaj dio sadrži sarkazam i ironiju.)
Oduvek sam se protivila zaradi na tuđoj grbači.baš sam i juče o tome komentarisala.čak sam i psovala tu neke mladi.bračni par koji želi dase brzo obogati na račun svog „ljubimca „.? I kako ja mogu tu da pomognem ?NIKAKO !!
MI NEMAMO ZAKON ! MISMO BEZ SAVESTI KOME GOD DABIH SE OBRATILA NEBI AMA BAŠ NIŠTA UČINIO DA KAZNE TAKAV NESVET !